Najlepše sevdalinke svih vremena – lista koju moraš čuti

Najlepše sevdalinke svih vremena teško je svesti na jednu konačnu listu. Svako ko voli sevdah ima pesmu kojoj se vraća i glas uz koji je prvi put zaista osetio koliko nekoliko stihova može da pogodi.

Nekome je to Safet Isović, nekome Himzo Polovina, Nada Mamula, Beba Selimović ili Zehra Deović. Ipak, postoje pesme koje su odavno prerasle jednu generaciju i jednog izvođača.

Slušale su se na radiju i pločama, pevale u kućama i kafanama, a danas ih ponovo otkrivaju i mlađi slušaoci. U nastavku su sevdalinke koje zaslužuju mesto na svakoj ozbiljnoj listi za slušanje.

Najlepše sevdalinke – lista za početak

Za početak, evo 14 sevdalinki koje najbolje pokazuju koliko je ovaj repertoar raznovrstan i koliko različiti izvođači mogu da promene doživljaj iste pesme.

1. Čudna jada od Mostara grada

U središtu je Biba Čelebić, koja pati zbog Ahme. Majka vidi njenu muku, ali Biba i dalje brani čoveka kog voli. Nekoliko stihova dovoljno je da se otvori čitava porodična i ljubavna drama.

Pesma pripada starom narodnom repertoaru, a Himzo Polovina imao je veliku ulogu u njenom očuvanju. Priča o pesmi „Čudna jada od Mostara grada“ posebno ističe njegov sakupljački rad.

Ako je slušate prvi put, Himzina verzija je odličan izbor.

2. Emina

Aleksa Šantić objavio je pesmu „Emina“ 1902. godine, a inspiraciju je pronašao u Mostarki Emini Sefić, kasnije Koluder. Više detalja o nastanku donosi istorijat Šantićeve „Emine“.

Pesma je vremenom postala jedan od simbola sevdaha. Himzo Polovina snimio ju je 1964. godine, uz Šantića kao autora teksta.

Njegova interpretacija ostala je među najpoznatijima zbog mirnog tempa i pažnje prema svakom stihu.

3. Kad ja pođoh na Bembašu

„Kad ja pođoh na Bembašu“ jedna je od sevdalinki koje se najčešće vezuju za Sarajevo.

Priča prati mladića koji zakasni na susret sa dragom. Kada se vrati, saznaje da se ona već udala. Upravo ta jednostavna priča o propuštenoj prilici daje pesmi posebnu težinu.

Safet Isović snimio ju je još 1958. godine, a Nada Mamula ostavila je jednu od najpoznatijih verzija. Njen snimak čuva i Smithsonian Folkways u zbirci posvećenoj muzičkoj tradiciji Bosne.

4. Moj dilbere

„Moj dilbere“ pripada starom tradicionalnom repertoaru, a autor pesme nije poznat. Tekst je ispričan iz ženskog ugla, kroz dozivanje dragog i želju da pođe sa njim.

Pesma je zabeležena i početkom pedesetih godina tokom terenskog rada Laure Boulton u Bosni i Hercegovini. Snimak iz tog perioda čuva Smithsonian Folkways.

Vredi poslušati više verzija, jer svaka otkriva drugačiji ritam i karakter ove poznate sevdalinke.

5. Sejdefu majka buđaše

Malo koja pesma nosi tako mirnu melodiju uz tako težak tekst. Majka pokušava da probudi Sejdefu, a ubrzo postaje jasno da se devojka oprašta od života.

Poreklo pesme nije pouzdano utvrđeno. Vezuje se i za Sarajevo i za staru Podgoricu, pa je najpreciznije govoriti o tradicionalnoj pesmi nepoznatog autora.

Među verzijama koje vredi čuti posebno se izdvajaju interpretacije Zehre Deović i Ksenije Cicvarić.

6. Kraj tanana šadrvana

Osnova pesme „Kraj tanana šadrvana“ je „Der Asra“ nemačkog pesnika Hajnriha Hajnea, a Aleksa Šantić preveo ju je na srpski.

U pesmi mladi rob svakog dana posmatra sultanovu kćer i zbog ljubavi prema njoj sve više pati. Na kraju otkriva da pripada plemenu Azra, čiji pripadnici umiru kada vole.

Brojne interpretacije učinile su da pesma danas ima čvrsto mesto u sevdah repertoaru.

7. Snijeg pade na behar, na voće

„Snijeg pade na behar, na voće“ u nekoliko stihova govori o ljubavi bez prisile i pravu da svako voli koga želi.

Himzo Polovina uvrstio je pesmu na album „Sevdah i suze“ iz 1984. godine, zajedno sa poznatim sevdalinkama poput „Kad ja pođoh na Bembašu“.

8. Mujo kuje konja po mjesecu

Ova pesma već u prvim stihovima stvara upečatljiv prizor noći, puta i Muja koji pod mesečinom potkiva konja.

Jednu od najpoznatijih verzija ostavila je Nada Mamula, čiji repertoar zauzima važno mesto u istoriji sevdalinke. „Mujo kuje konja po mjesecu“ ostala je među pesmama po kojima je publika posebno pamti.

Više o Nadi Mamuli, Himzi Polovini, Safetu Isoviću i drugim velikim imenima pročitajte u našem vodiču kroz najpoznatije izvođače sevdaha.

9. Ah, što ćemo ljubav kriti

„Ah, što ćemo ljubav kriti“ otvoreno govori o ljubavi i želji da se osećanja više ne skrivaju. Arhiv Sevdalinka.info svrstava je među izvorne sevdalinke.

Jednu od poznatijih verzija ostavio je Hašim Muharemović, a vredi čuti i ženske interpretacije jer pesmi daju drugačiju emotivnu boju.

10. Djevojka sokolu zulum učinila

„Djevojka sokolu zulum učinila“ donosi jednu od mračnijih priča među starim sevdalinkama.

Devojka zapali goru, a vatra zahvati sokolovo gnezdo. Dok pokušava da spase mlade, sokolu gore krila, a priča se završava kletvom.

Pesma je sačuvana među izvornim sevdalinkama, a njena snaga leži u kratkoj i surovoj priči o zulumu i posledicama koje za njim ostaju.

11. Omer Beže na kuli sjeđaše

U ovoj pesmi Nada Mamula zvuči mirnije i više pripoveda nego što naglašava emociju.

„Omer Beže na kuli sjeđaše“ objavila je 1964. godine za PGP RTB. Priča koristi motive kule, pogleda i skrivene bliskosti, česte u starim sevdalinkama.

12. Put putuje Latif-aga

Motivi puta, odlaska i zavičaja daju ovoj sevdalinci poseban ritam i lako pamtljivu priču.

Beba Selimović objavila je „Put putuje Latif-aga“ još 1962. godine za Diskos, a više podataka o tom izdanju čuva arhiv Sevdalinka.info.

Uz pesmu se vezuje i predanje o Latif-agi Tetariću iz banjalučkog kraja, koje detaljnije beleži Sevdah.tv. Kao i kod mnogih starih pesama, deo priče ostao je u usmenom predanju.

13. Voljelo se dvoje mladih

Mnogi ovu pesmu danas znaju kao „Žute dunje“, posebno po verziji iz filma „Kuduz“.

„Voljelo se dvoje mladih“ starija je sevdalinka koju je Himzo Polovina snimio početkom sedamdesetih. Kasnije je veliku popularnost stekla verzija povezana sa Goranom Bregovićem i Davorinom Popovićem.

Priča o ljubavi, bolesti i dunjama koje stižu prekasno ostala je jedna od najpotresnijih u sevdah repertoaru. Himzina interpretacija svakako zaslužuje da je čujete.

14. U lijepom starom gradu Višegradu

Dragiša Nedović napisao je „U lijepom starom gradu Višegradu“ 1936. godine, a pesma je kasnije postala toliko poznata da je mnogi doživljavaju kao staru narodnu sevdalinku.

RTS-ov zapis o Dragiši Nedoviću svrstava je među njegova najpoznatija dela.

Višegrad, Drina i Bikavac daju pesmi snažan osećaj mesta, dok priča o ljubavi i rastanku ostaje bliska slušaocima i mnogo decenija kasnije.

Sevdalinke kojima ćete se vraćati

Ako tek upoznajete sevdah, počnite sa pesmama „Čudna jada od Mostara grada“, „Emina“, „Kad ja pođoh na Bembašu“, „Moj dilbere“ i „Kraj tanana šadrvana“.

Posle njih ćete lako pronaći još izvođača i verzija koje Vam više prijaju. Ista pesma može da traje generacijama, a da svaki dobar pevač u njoj ostavi nešto svoje.

Zato ovoj listi teško može da se stavi konačna tačka. Sevdah uvek ostavi još jednu pesmu koju vredi čuti.