Šta je sevdah? Značenje, istorija i zašto ga svi osećaju

Ako se pitate šta je sevdah, najkraći odgovor bi bio: osećanje koje spaja ljubav, čežnju, setu i onu poznatu težinu koja se teško pretače u reči.

Najprepoznatljiviji glas dobio je kroz sevdalinku, gradsku lirsku pesmu Bosne i Hercegovine. U njenim stihovima ljubav jeste glavna tema, ali uz nju gotovo uvek idu rastanci, čekanja, ponos, porodične zabrane, prolaznost mladosti i uspomene na ljude i mesta koja ostaju važna dugo posle poslednjeg stiha.

Kulturni značaj sevdalinke dobio je i veliko međunarodno priznanje 4. decembra 2024. godine, kada ju je UNESCO upisao na Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva.

Prema UNESCO zapisu o sevdalinci, reč je o tradicionalnoj gradskoj pesmi Bosne i Hercegovine koja je nastajala kroz dug susret južnoslovenske usmene poezije i muzičkih uticaja Osmanskog carstva.

Šta zapravo znači sevdah?

Sevdah najčešće opisuje ljubavnu čežnju, setu i snažan emotivni zanos. Reč se koristi i za poseban odnos prema sevdalinci, kao i za širi muzički izraz koji se razvio oko nje.

Zato izraz „uhvatio me sevdah“ ne mora da ima veze sa muzikom. Može jednostavno da opiše trenutak čežnje, sete ili jakih uspomena.

Odakle potiče reč sevdah?

Reč sevdah vodi poreklo preko turskog jezika do arapske reči sawdā. Etnološkinja Nirha Efendić navodi da su se na Balkanu uz taj pojam razvila značenja ljubavi, ljubavne želje i čežnje.

Arapska reč sawdā prvobitno je označavala „crnu žuč“, koju je stara medicina povezivala sa melanholičnim temperamentom. Kasnije se značenje približilo melanholiji, strasti i ljubavnoj čežnji.

Sama reč mnogo je starija od sevdalinke kao posebne muzičke i pesničke tradicije. Njena forma razvila se kasnije u gradskim sredinama Bosne i Hercegovine i šireg Balkana, uz susret lokalne lirske tradicije i islamskih kulturnih uticaja.

Sevdalinka je gradska pesma

Sarajevo, Mostar, Banja Luka, Travnik i Višegrad ulaze direktno u stihove sevdalinke. Uz njih se pominju reke, kapije, česme, poznate porodice i mesta susreta. Pesma tako čuva trag odnosa, običaja i života jednog vremena.

Rašid Durić u svom radu o tradicionalnoj bosanskoj sevdalinci posebno ističe gradski ambijent kao važan deo njenog identiteta.

Zbog toga stare sevdalinke često govore i o tome kako se živelo, gde su se ljudi sretali i koliko su društvena pravila uticala na ljubav.

Koliko daleko seže istorija sevdalinke?

Sevdalinka nema precizan datum nastanka. Vekovima se prenosila usmeno, pa su se stihovi, melodije i nazivi menjali kroz različite krajeve i generacije.

Jedan od najstarijih pouzdanih tragova ove ljubavne lirske tradicije vodi do 1574. godine. Nirha Efendić navodi zapis o mladiću Adilu iz Klisa koji je ljubavnu pesmu pevao na splitskom pazaru. Stihovi nisu sačuvani, ali zapis potvrđuje da je takav oblik ljubavne lirike već tada postojao.

Sam naziv sevdalinka pojavio se znatno kasnije. Prema akademskom radu Nirhe Efendić, širu upotrebu dobija krajem 19. veka, dok se ranije koristio naziv sevdalija.

Pesme su, dakle, postojale mnogo pre nego što je naziv sevdalinka ušao u širu upotrebu.

O čemu se peva u sevdalinkama?

Ljubav je najčešća tema sevdalinke, posebno kada je otežana rastankom, porodičnim pravilima ili daljinom. Voljena osoba odlazi, neko čeka, susret kratko traje, a uspomena ostaje godinama.

Baš zato mnoge stare pesme i danas zvuče blisko. Menjali su se gradovi i način života, ali čekanje, ljubavna želja, rastanak i nostalgija ostali su deo istih ljudskih priča.

Sevdalinka nije uvek anonimna narodna pesma

Mnoge stare sevdalinke potiču iz usmene tradicije, pa njihovi autori nisu poznati. Ipak, deo poznatog repertoara nastao je iz autorskih pesama koje su vremenom postale čvrst deo sevdaha.

Najpoznatiji primer je „Emina“. Stihove je napisao Aleksa Šantić, a pesma je kasnije dobila melodiju i brojne interpretacije. Europeana je navodi upravo uz Šantića kao autora teksta u svojoj zbirci posvećenoj sevdalinci.

Sevdalinka zato može imati poznatog autora, a da ipak postane deo šire tradicije kroz način na koji je publika prihvati i prenosi.

Za više primera pogledajte naš izbor najlepših sevdalinki svih vremena, gde su „Čudna jada od Mostara grada“, „Emina“, „Kad ja pođoh na Bembašu“, „Moj dilbere“ i druge pesme koje dobro pokazuju širinu sevdaha.

Kako je Radio Sarajevo približio sevdah široj publici

Velika prekretnica za sevdah stigla je sredinom 20. veka. Radio Sarajevo počeo je da emituje program 10. aprila 1945. godine, prema istorijatu BHRT-a.

Radio je omogućio da sevdalinka stigne do mnogo šire publike, dok su arhivski i studijski snimci vremenom sačuvali brojne interpretacije. Pojedine verzije pesama ubrzo su postale prepoznatljive upravo po glasovima svojih izvođača.

Zaim Imamović pridružio se Radio Sarajevu već 1945. godine, a kasnije su veliku popularnost stekli Himzo Polovina, Safet Isović, Zehra Deović, Beba Selimović, Nada Mamula i drugi.

Publika je tako počela da vezuje određene sevdalinke za konkretne glasove i interpretacije. Više o ljudima koji su obeležili različite epohe možete pročitati u našem vodiču kroz najpoznatije izvođače sevdaha.

Zašto sevdah pogađa i ljude koji ne poznaju njegovu istoriju?

Sevdah govori o osećanjima koja ne traže posebno kulturno predznanje. Ljubav, gubitak, čežnja, sećanje i propuštena prilika poznati su gotovo svakome.

Zato ne morate znati svaki stari izraz iz pesme da biste osetili njenu težinu. Dovoljni su glas, melodija i priča koja Vas podseti na nekoga ili na neki period života.

Psihologija muzike daje dobar trag zašto takve pesme prijaju slušaocima. Pregled istraživanja o tužnoj muzici navodi empatiju, prisećanje i regulaciju raspoloženja kao moguće razloge zbog kojih tužna muzika može da izazove prijatno emotivno iskustvo.

U studiji sa 772 učesnika nostalgija se javljala češće od same tuge. Muzika je često budila lična sećanja, što posebno dobro objašnjava snagu sevdalinke.

Tu vezu potvrđuje i istraživanje muzike i autobiografskog pamćenja, koje pokazuje snažnu povezanost lično važne muzike sa mrežama mozga vezanim za uspomene.

Zato jedna stara sevdalinka može za nekoliko sekundi da vrati glas bliske osobe, kuću, grad ili vreme za koje ste mislili da je ostalo daleko iza Vas.

Zašto sevdah i danas traje

Sevdah je vekovima menjao način na koji stiže do publike, ali je zadržao ono najvažnije – emociju. Prenosio se usmeno, kasnije kroz radio i snimke, a danas živi i kroz nove izvođače i savremene aranžmane.

UNESCO je 2024. godine sevdalinku uvrstio na Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva. Razlog njegovog trajanja ipak leži mnogo bliže svakodnevnom životu.

Ljubav i dalje ume da ostane nedorečena. Rastanci bole. Rodni grad može da nedostaje. Jedna pesma ponekad vrati glas osobe koje odavno nema.

Sevdah je takva osećanja sačuvao u stihovima. Zato ga i posle toliko vremena ljudi prepoznaju kao nešto svoje.